Psihoterapija dece, mladih i njihovih roditelja
Anksiozni poremećaji
Anksiozni poremećaji (panični napadi, specifična fobija, socijalna anksioznost, generalizovana anksioznost) podrazumevaju poremećaje sa prisustvom prekomernog straha i anksioznosti i sa tim povezanim poremećajima u ponašanju. Strah predstavlja emocionalni odgovor na stvarnu ili opaženu neizbežnu pretnju, dok je anksioznost očekivanje buduće pretnje, uz precenjivanje buduće pretnje i stoga izbegavanje iste.
Anksiozni poremećaj ima drugačiji kvalitet u odnosu na strah ili anksioznost, prema upornosti, tj. dužini trajanja, učestalosti javljanja i intenzitetu, ali i u odnosu na uzrast u kome se javlja. Normalna anksioznost u situacijama odvajanja od roditelja, na primer, tipična je za niži uzrast, ali se ne očekuje na starijem uzrastu. Kriterijum za psihološku podršku, bez obzira na prethodno rečeno, jeste stepen patnje deteta, odnosno adolescenta, i stepen u kome utiče na porodično, školsko i socijalno funkcionisanje deteta ili adolescenta.
Poremećaji raspoloženja
Poremećaji raspoloženja (poremećaji disregulacije emocija, depresivni poremećaj). Poremećaj disregulacije emocija kod dece i adolescenata može se uočiti po konstantnoj uznemirenosti i čestim epizodama ekstremnog gubitka emocionalne kontrole. Depresivni poremećaj javlja se u vidu jasnih promena u raspoloženju, razmišljanju (negativno viđenje sebe, sveta oko sebe i drugih), poremećaja sna i apetita tokom dužeg vremenskog perioda (najmanje dve nedelje). Normalnu tugu zbog gubitka nekoga ili nečega treba razlikovati od depresivnog poremećaja.
Normalnu tugu i promene u raspoloženju treba razlikovati od patoloških, koji imaju drugačiji kvalitet, dužinu trajanja i učestalost. Bez obzira sa čim se od ova dva suočava dete, odnosno adolescent, kriterijum za psihološku podršku je stepen patnje i uticaja na svakodnevno funkcionisanje, odnosno želja da poboljša kvalitet sopstvenog života i funkcionisanja.
Poremećaji hranjena i ishrane
Poremećaji hranjenja i ishrane manifestuju se kao učestala uznemirenost povodom hranjenja i ponašanja u vezi sa ishranom. Na mlađem uzrastu dete može da zadržava hranu u ustima, da odbija hranu koja je nutritivno bogata ili da uzima malu količinu hrane. Stoga organizam ne dobija dovoljno energije koja je potrebna za razvoj.
Na kasnijem uzrastu, problemi u vezi sa ishranom mogu biti u obliku anoreksije nervoze, pri čemu adolescent unosi vrlo male količine hrane, proračunava kalorije koje unosi i često se izlaže iscrpljujućoj fizičkoj aktivnosti. Bulimija nervoza predstavlja unošenje velikih količina hrane, koju potom “izbacuje” kroz povraćanje, a nekada koristi i purgativna sredstva. Često je u oba slučaja narušena telesna šema. Psihološka podrška porodici i individualno sa detetom pokazala se kao vrlo korisna za sve probleme vezane za hranjenje.
Poremećaji ponašanja
Poremećaji ponašanja (otpor, neposlušnost, kršenje pravila, agresivnost) koji uključuje ljuto, nervozno raspoloženje, koje traje bar 6 meseci (gotovo svakodnevno za decu ispod 5 godina, i bar jednom nedeljno za decu iznad 5 godina) odnosno podrazumeva čest gubitak emocionalne kontrole, lako se uznemirava, često se suprotstavlja odraslima i odbija da se povinuje pravilima i zahtevima, namerno uznemirava druge i krivi druge za svoje greške, uz osvetoljubivost.
Agresivnost se javlja kao fizička i verbalna agresija, tokom tri meseca. Takođe se može javiti uništavanje ili oštećenje imovine i/ili mučenje životinja, agresija prema vršnjacima. Intenzitet agresije je nerazmeran situaciji. Agresivni ispadi ometaju interpersonalno funkcionisanje, nekada postoje i problemi sa zakonom.
Ostalo
Teškoće u učenju i koncentraciji, kao i prokrastinacija, često su povezani sa nedostatkom rutine, a zatim i sa različitim obrascima razmišljanja, negativnim emocijama i konfliktima (unutrašnjim i spoljašnjim) koji potkrepljuju ovo ponašanje. Rad na uspostavljanju dosledne rutine i razvijanju strategija učenja može pomoći, ali zahteva disciplinu i strpljenje, što može biti izazovno za neke osobe.
Enureza i enkopreza (umokravanje i defeciranje), bilo voljno ili nevoljno, mogu trajati tri meseca ili duže, pri čemu se enkopreza dešava bar jednom mesečno, a enureza dva puta nedeljno. Ovi poremećaji mogu negativno uticati na školsko, socijalno ili drugo važno područje funkcionisanja deteta. Rani pristup terapeutu može poboljšati situaciju, ali može potrajati dok dete stekne kontrolu i samopouzdanje u vezi sa ovim problemima.
Poremećaji spavanja i sna uključuju teškoće pri uspavljivanju, nemogućnost samostalnog spavanja i nesanicu, koja je kod adolescenata često posledica nepravilnih šema spavanja
Rad sa roditeljima
U svakodnevnoj praksi rada sa decom različitih uzrasta, pokazalo se kao korisno i poželjno da roditelji budu saradnici psihoterapijskog procesa. Nekada je to neophodnost, naročito u odnosu na uzrast deteta. Postupci roditelja mogu značajno uticati na ponašanje deteta i istovremeno doprineti usvajanju drugačijeg obrasca porodičnog funkcionisanja i odnosa sa detetom.
Porodica je dinamična struktura u stalnoj promeni, stoga zahteva stalna prilagođavanja. Zato se naročita pažnja u radu sa decom poklanja radu sa roditeljima, jer kroz njihov angažman i podršku dete može lakše usvojiti nove obrasce ponašanja i emocionalne regulacije.
Najčešće postavljena Pitanja
Pročitajte neka od najčešće postavljenih pitanja.
-
Kako da znam da li mi je potrebna psihoterapija?
Odlazak na psihoterapiju se preporučuje ako imaš probleme zbog kojih si emocionalno uznemiren /na, osećaš telesnu napetost i nepriajtne somatske senzacije, patiš a ne uspevaš da ih prevaziđeš. Često ti se vrte misli o problemu i kad ne želiš, ali ne misliš jasno i misli te samo iscrpljuju. Vrtiš se u začaranom krugu. Imaš utisak da si blokiran. Ukoliko ovakvo stanje traje duži vremenski period, ako ti i/ili okolina primetiš da su se tvoje ponašanje, navike, emocije promenile tako da ometaju tvoje funcionisanje, poželjno je obratiti se nekome. Takođe moguće je da se nešto u tvom životu promenilo, pa zahteva novo prilagođavanje koje nije lako. Ili ako jednostavno želiš da sebi pomogneš da razviješ pun potencijal.
-
Kako mi psihoterapija može pomoći?
Psihoterapija će ti pomoći da razmišljaš jasnije, adekvatno emocionalno reaguješ i da tvoje ponašanje bude usmereno na ciljeve koje želiš da ostvariš. Naučićeš da nisu stvari same po sebi uzrok tvoje patnje nego način na koji ih tumačiš. Promenom načina razmišljanja tako da tvoje misli budu u skladu sa činjenicama, logički sledstvene i korisne promeniće se i način emocionalnog reagovanja, koji će ti pomoći da na najbolji mogući način rešavaš probleme i nosiš se i sa teškim životnim situacijama. Kada se oslobodiš emocionalni blokada, psihoterapija ti može pomoći da razvijaš svoje potencijale, naučiš korisne veštine , osvestiš šta su tvoje životne vrednosti i u skladu sa njima postavljavaš ciljeve koji će biti tvoji pokretači. Ono što je važno da znaš da ovaj put nije lak i da zahteva posvećnost , ulaganje truda i aktivnu primenu i uvežbavanje između terapijskih seansi. Ostvareno postignuće će u velikoj meri zavisti od tvog angažmana.
-
Da li je proces psihoterapije lak?
Psihoterapijski proces podrazumeva povećanje svesnosti o sopstvenim emocijama, ponašanju, navikama, kao i uvid (kognitivni, emocionalni, ponašajni). To znači da ćeš drugačije posmatrati sebe, ali i svoje okruženje. Ovaj proces podrazumeva određene korake, koji neminovno podrazumevaju nekad prihvatanje, a nekad odustajanje od nekog ponašanja, što nije uvek lako. Međutim, plodovi ulaganja napora su sočan i zadovoljan život, uz neizbežne povremene neprijatnosti.
-
Koliko dugo traje proces psihoterapije?
Koliko će dugo trajati terapijski proces zavisi od vrste emocionalnih poremećaja i praktičnih poteškoća zbog kojih se klijent obraća terapeutu. Psihoterapija kojom se mi bavimo je usmerena na rešavanje problema i u početku podrazumeva redovno viđanje na nedeljnom nivou a nakon ostvarenja terapijskih ciljeva u dogovoru sa terapeutom povremeno viđanje (na nekoliko meseci ) zbog održavanja postignutih efekta u periodu od godinu dana do dve godine od početka terapije.
